Modlica za kolace

online
Modlica za kolace - BlogOye!

16.10.2006 - Venčanje....

Rečeno za Moje misli

Uloge:
Milojca - mladoženja
Smiljka - mlada
Ivanka - mladina mama
Simonida - mladoženjina mama
Vlasta - mladoženjin rođeni brat
Majmunoglavi - moj rođeni brat

....pre par meseci Milojca i Smiljka su počeli da se zabavljaju. Niko ne zna kako su se upoznali iako smo svi jako bliski sa Milojcom. Bila je to ljubav na prvi pogled. Oboje su zapostavili sve svoje prijatelje i posvetili se samo sebi. Pre neka dva meseca, Milojca je saopštio da je rešio da se ženi Smiljkom. Svi smo bili u šoku! Svima je bilo drago, osim Ivanki i Simonidi. One su rekle NE tom venčanju...mladi su, nezreli bla, bla, bla... Ubrzo zatim ispostavlja se da je Smiljka ostala u blaženom drugom stanju. Svi srećni i veseli...juhuuuu... Ivanka i Simonida počinju da pričaju naširoko oko planova za venčanje, ali Milojca stoji sa strane i mudro ćuti. Lupi šakom o sto i kaže :"venčanja neće biti, neču da se ženim!". Svi su ga pogledali i nastavili tamo gde su stali....niko ga nije konstatovao.
Pripreme su tekle i tekle ubrzanim tokom...da stomačić ne naraste, iju šta će reći ljudi... Milojca se svo to vreme ponašao kao da se ništa ne dešava. Nije mario za venčanje. On je rekao NE i tu je za njega bio kraj. Smiljka je pokušala na onaj ženski način, da ga ubedi da sarađuje, da će to biti i njegova svadba, ali on nije hteo ni da čuje.
Nama je stigla pozivnica za pomenuto venčanje. Svi smo se potajno pitali "hoće li biti ili ne"...
7 dana pre zakazanog venčanja, ulazi Simonida u naš stan. Plače žena i smeje se na sav glas. Priča nešto ne povezano...niko je ne razume... Smiri se ona posle šećera i vode i krene priču. Kaže da su Milojcu maksimalno pritiskali da učestvuje u pripremam ali se on nije "dao". Zove ga ona jutros i moli ga da ide da kupi odelo i leptir mašnu, a on joj kaže da je jako bolestan i da ne može da ide i da ga svi ostave na miru. Pita ga ona"šta ti je sine?", a on ni 5 ni 6 nego "mama, dobio sam salmonelu i ostavi me više!" tuu...tuu...tuuuuuu...zalupi joj on slušku. Simonida osta u čudu. Kakva crna salmonela u kući ima trudnu ženu, pobiće ih sve. Dovati Simonida imenik i kerene redom. Za par sati se u stanu mladenaca skupilo toliko rođaka i prijatelja da nije moglo da se diše. Naravno, i hitna pomoć je bila prisutna. Svi su tu samo Milojce nema. On se čovek zaključao u sobu i neće da izađe. Mole ga ljudi, svašta mu pričaju, plaču....ali džaba. Negde oko 2h noću kada je video da graja ne odustaje, onako smoren i besan u isto vreme, izađe i krene da tera ljude napolje, sa obrazloženjem da je sve to izmislio, jer je Simonida postala jako dosadna i da su ga svi smorili i da on neće da se ženi, ali je zdrav kao dren. Ljudi su otišli kućama šokirani i bez komentara....
Svanuo je i dan venčanja. Mi smo po naređenju stigli među prvima da bi vadili fleke ukoliko ih bude. I naravno, bilo ih je! Kada smo stigli dočekala nas je Simonida sva uplakana. Kaže nema Milojce. Kako nema ebote, danas se ženi. Nema ga kaže, nestao je. Tu upada moj majmunoglavi. Seda u svog ljubimca i poleće. Vraćaju se oni posle pola sata. Tu je, dobro je, nije se roknuo, nije otišao na mars. Ajde Milojca sada na sređivanje. Obuci sve što su ti kupili i radi sve što su ti rekli...ajde Milojca budi robot. Neće da izađe iz kola. Kaže, šta će meni sve ovo u životu. Ja sam bre mlad dečko, perspektivan (inače radi kao pandur)...ma neću da se ženim. Ja sam otišla dalje na svoje radne zadatke, a majmunoglavi je ostao sa njim da mu održi jedan drugarski "Oče naš". Brzo je to bilo gotovo, Milojca se obukao (svi gosti su već stigli) i mlada izlazi. Krećemo u crkvu. By the way, Smiljkin otac se nje davno odrekao, i nije se pojavio na svadbi. Aj to, nego je zabranio svoj svojoj familiji, babama, dedama, stričevima...da se pojave na venčanju, te je restoran bio poluprazan (bilo je negde oko 200 ljudi od pozvanih 350-400, a kapacitet restorana je 500 ljudi).
Ceremonija u crkvi počinje. Svi veseli, mladenci nasmejani, pop nema falinku (nije pijan i td...moj je meni na krštenje došao u kopačkama). Nije prošao minut kad uleće Simonida, plače i kaže mi: "i Vlasta mi ipak nije došao". Šta je reko sad sa njim. Nije mu dala žena da dođe! E do one stvarčice da se nosi sve. Aj simonida, sin ti se "ipak" ženi, nasmeši se malo i briši te suze. Idemo dalje. Priča pop, peva, kad na mesto kume, na pola obreda, dolazi kumin dečko. Šta je bre ovo? Kuma ne podnosi miris crkve. I tako je njih venčalo troje ljudi, kum, kuma i kumin dečko. Venčali su se, to je bitno. Aj pogodite kod koga je završio bidermajer sa ove, ni malo komplikovane, svadbe...

Rekli su... ( 5 ) :: Reci mi...! :: Permanent Link

14.10.2006 - Želim da Mogu da znam...

Rečeno za Moje misli

Želim...

Da prihvatim da savršenstvo ne postoji...

Da sve oko mene bude u duginoj boji...

Da volim kao što voliš...

Da brojim kao što Ti brojiš...

Da sanjam sve tvoje sne...

Da ispunim sve one dane...

Da dočekujem jutra...

Da se radujem novom sutra...

Da želim da...

Mogu...

Da se radujem i kada plačem...

Da kao dete pevam i skačem...

Da trčim i da te pratim...

Da te razumem i da te shvatim...

Da poštujem i cenim...

Da pesmom razveselim...

Da to nije ludi kamen...

Da ću jednom, osetiti plamen...

Da mogu da...

Znam...

Da od ničega stvorim nešto...

Da zažmurim i slažem vešto...

Da uzimam kao što dajem...

Da krećem i stajem...

Da kao slamku slomim...

Da se surovo borim...

Da znam da...

Želim da Mogu da Znam...da želim...

Rekli su... ( 8 ) :: Reci mi...! :: Permanent Link

12.10.2006 - *__*

Rečeno za Tudje misli

Dva putujuća anđela su se zaustavila kod bogate porodice, da prenoće. Porodica je bila bezobrazna i nije udovoljila njihovoj želji, da prespavaju u sobi za goste. Umesto u sobu za goste smestilisu ih u malu sobu u hladnom podrumu. Kada su raspremili krevete, stariji anđeo je video rupu u zidu i popravio je. Tada ga je mladi anđeo pitao, zasto je popravio rupu. Stariji anđeo je odgovorio: “Stvari nisu uvek takve kakvim se čine”. Sledeće noći su anđeli dosli u vrlo siromašnu kuću. Ljubazan domaćin i njegova žena su sa njima podelili svoju večeru i dozvolili im da prespavaju u njihovom krevetu i da se dobro naspavaju i odmore. Kada se Sunce probudilo sledećeg jutra, anđeli su zatekli domaćina i njegovu ženu u suzama. Njihova jedina krava, čije mleko je bilo njihov jedini izvor prihoda, je ležala mrtva na njivi. Mladi anđeo je bio istinski besan i pitao je starijeg, kako je mogao to da dozvoli.”'Prvi domaćin je imao sve, a ti si mu ipak pomogao. Drugi domaćin ima vrlo malo i uprkos tome nas je ljubazno primio, nahranio čak dozvolio da prespavamo u njegovom krevetu, a ti si dozvolio da njegova jedina krava umre.” Drugi anđeo je opet odgovorio: “Stvari nisu uvek takve, kakvim se čine. Kada smo bili u hladnom podrumu, primetio sam da je u onoj rupi u zidu bilo zlato. Pošto je domaćin bio vrlo pohlepan i nije bio voljan da deli svoje bogastvo, ja sam popravio rupu zato da ne može više da nađe to zlato. Prošle noći, kada smo spavali u domaćinovom krevetu, anđeo smrti je došao po njegovu ženu. Dao sam mu kravu umesto nje. Stvari nisu uvek takve, kakvim se čine. Ponekad se desi tačno to, kada se stvari ne odvijaju tako, kao sto bi morale. Jedino je potrebno verovati u to, da je svaki takav događaj tvoja prednost. Vremenom ćeš saznati... Neki ljudi brzo dođu u naš život i brzo odu iz njega... Neki ljudi nam postanu prijatelji ili nešto više i dugo ostanu u našem životu... Ostave lepe tragove u našim srcima... I nikada više nismo tačno takvi kao što smo bili, jer smo upoznali dobrog !!! Juče je istorija. Sutra je zagonetka! Danas je poklon. Život je nešto posebno... Zivi i uzivaj u svakom trenutku!!! Uzmi tog malog anđela i čuvaj ga, on je tvoj anđeo čuvar koji te pazi. Tačno sada - je neko vrlo ponosan na tebe, neko misli na tebe, neko brine za tebe, nekome nedostaješ, neko želi da razgovara s tobom, neko želi da nemaš problema, neko ti je zahvalan za pomoć, neko želi da te drži za ruku, neko ti želi da sve bude dobro, neko želi da si srećan, neko želi da ga pronađeš, neko slavi tvoj uspeh, neko želi da ti pokloni nešto, neko veruje da si ti njegov poklon, neko te voli, neko se divi tvojoj snazi, neko misli na tebe i smeška ti se, nekome je potrebno tvoje rame…nekome…

Sreća je kada te Svi vole po malo, Niko previše, ali Neko sasvim dovoljno!!!

Rekli su... ( 9 ) :: Reci mi...! :: Permanent Link

11.10.2006 - Ovaj svet...

Rečeno za Tudje misli

Ala j’ lep
Ovaj svet,
Onde potok,
Ovde cvet;
Tamo njiva,
Ovde sad,
Eno sunce,
Evo hlad!
Tamo Dunav,
Zlata pun,
Onde trava,
Ovde džbun.
Slavuj pesmom
Ljulja lug.
Ja ga slušam
I moj drug.

Vodite ljubav, a ne rat....evo svima po jedna